Depresija u adolescenciji
Tek od šezdesetih godina prošlog veka pažnja se posvećuje depresiji mladih, do tada se smatralo da depresija u razvojnom dobu ne postoji. Učestalost depresije u adolescentnom periodu iznosi 4-8%, a 2 puta češće se javlja kod devojaka nego kod mladića.
Kod depresivnih adolescenata se mogu javiti različite promene raspoloženja. Mogu imati loše raspoloženje, neki će biti razdražljivi, a neki će reći da se osećaju „prazno“, da ne osećaju ništa, žaliće se na osećaj dosade koji traje tokom čitavog dana, na gubitak energije. Nedostatak energije može i svakodnevne, uobičajene aktivnosti (održavanje lične higijene, šetnje, odlazak u prodavnicu) činiti teško izvodljivim. Prisutan je gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima je adolescent ranije uživao (sport, muzika, igrice). Takođe, mogu imati periode tokom kojih se osećaju napeto, uznemireno. Tokom ovih perioda povećan je rizik za konzumiranjem alkohola, psihoaktivnih supstanci, namernim samopovređivanjem. Depresivni adolescenti mogu imati lošu koncentraciju i teškoće da se fokusiraju na zadatak. Zbog loše koncentracije potrebno im je mnogo više vremena da nauče i zapamte ono što su nekada učili brzo i sa lakoćom. Često ove promene prvo primete nastavnici u školi (odsutnost na času, loše školsko postignuće, neizvršavanje školskih obaveza). Javlja se osećaj beznadežnosti i uzaludnosti. Poremećaj spavanja i poremećaj apetita su češći nego u dečjem uzrastu. Neki adolescenti mogu imati teškoće pri usnivanju i česta buđenja u toku noći što ih može činiti umornim u toku dana. Drugi mogu spavati više nego ranije, ali im san nije kvalitetan i takođe će se osećati iscrpljeno. Može postojati sniženje apetita ili nasuprot, preteran unos hrane. Preokupiranost, kao i nezadovoljstvo fizičkim izgledom je često. Prvi simptom koji se primeti često može da bude agresivnost ili kršenje pravila, a u osnovi ovakvog ponašanja je depresija. Kao najozbiljniji simptom depresivnih adolescenata se mogu javiti suicidalne ideje, kao i pokušaji suicida (35-50% depresivnih adolescenata pokuša samoubistvo), što depresiju čini potencijalno fatalnom bolešću!
Da bi prepoznali da adolescent ima poremećaj, važno je posmatrati njegovo funkcionisanje u različitim situacijama, kao i primetiti promene u odnosu na raniji period. Mnogi od ovih simptoma mogu da prođu nezapaženo ili ih adolescent neko vreme može dobro prikrivati. Treba obratiti pažnju na sve sfere života (neko može biti dobar u školskom postignuću, ali se povlači iz društva, ima problem sa spavanjem i apetitom…).
Rano prepoznavanje i lečenje depresivnog poremećaja značajno smanjuje broj i težinu narednih depresivnih epizoda. U lečenju depresivnih adolescenata koriste se psihoedukacija, suportativni tretman, psihoterapija (individualna i porodična) i farmakoterapija (lekovi). Za svakog adolescenta se pravi poseban, individualni plan tretmana koji će se primeniti. Izbor načina lečenja zavisi od težine poremećaja, komorbiditeta (pridruženih poremećaja), rizika od suicida. Iako se depresija kod mladih može lečiti, samo 30% depresivnih adolescenata se leči.
