Arhiva postova po mesecima: December 2019

Mnogi ljudi sigurno bi se složili sa konstatacijom da su zaboravnost i rasejanost prateće odlike starosti, premda takav stav može spadati i u domen predrasuda (nije se bez razloga mudrost još od antike vezivala za stare, a sigurno je da bi svaki čitalac ovih redova mogao da se seti nekog vitalnog i pronicljivog starca/starice iz svog okruženja). Ipak, ovi simptomi nekad mogu biti i znak ozbiljnih, neuroloških poremećaja, te bi im, stoga, trebalo pridati veću pažnju. Ovoga puta, govoriću o Alchajmerovoj bolesti. Potrudiću se da problem, premda ne usko psihijatrijske prirode, sagledam iz raznih uglova, i naznačim probleme sa kojima se suočavaju, kako oboleli, tako i članovi njihovih porodica, koji su ujedno (i nažalost) često i glavni negovatelji.

Naime, Alchajmerova bolest predstavlja najčešći uzrok demencije kod osoba starijih od 65 godina. Definiše se kao sporo i fatalno oboljenje koje dovodi do postepenog propadanja mozga. Osnovni simptomi su zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamćenja, neprestano postavljanje istih pitanja, smanjena motivacija i volja za obavljanjem svakodnevnih aktivnosti itd. Kao najvažniji korak u tretiranju ovog problema stručnjaci naglašavaju „svest o tome da bolest postoji“. Kao i za mnoge druge specifične problema, nedostak senzibiliteta kod šire javnosti jedan je od glavnih „kamena spoticanja“ u nastojanju da se iznađe optimalno rešenje. Takođe, toliko puta spomenuta prevencija i u slučaju „Alchajmera“ prioritetna je i može se podvesti pod više nivoa. Primarni nivo vezuje se za sve one stilove života kojih bi trebalo da se pridržava svaki pojedac, bez obzira na životno doba, a naročito ako želi da doživi duboku i zdravu starost. U vezi s tim, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, briga za svoje menalno stanje (borba sa stresom), celoživotno učenje/bavljenje mentalnim aktivnostima, imperativi su kada je preveniranje pomenutih tegoba u pitanju. Ipak, čak i kada bolest počne da se manifestuje, dosta je toga što pojedinac i porodica mogu da učine da ne dođe do progresije simptoma, odnosno da se komplikacije preduprede. U vezi s tim, bitno je napomenuti da je bolest (za sada) neizlečiva, ali se može „odložiti“ ako se prepozna na vreme i ako se preduzmu sve neophodne mere lečenja (misli se prvenstveno na farmakoterapiju). Uzroci bolesti nisu, kako se to obično misli, prevashodno genetski, i povezani su sa brojnim drugim zdravstvenim tegobama i nezdravim stilovima života u odraslom dobu (kardiovaskularne bolesti, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, mentalna neaktivnost, kao i depresija, koja indirektno utiče na razvoj bolesti). U ranim fazama bolesti, osoba zaboravlja pojedinosti i ne može da ih se seti, zaboravljaju se čitavi delovi svoga iskustva itd. Za blagovremeno prepoznavanje ovog poremećaja nije zgoreg nabrojati još nekoliko čestih simptoma koje ukazuju na njegovo postojanje, kao i pitanja koja bi trebalo postaviti rođacima osobe za koju se pretpostavlja da ima dati problem. Naime, takve osobe zaboravljaju celokupna doživljena iskustva, kojih se naknadno retko prisećaju. Zatim, gube sposobnost da prate pismena ili usmena uputstva, vode beleške, kao i brigu o sebi. Pitanja koja bi u tim fazama bilo dobro postaviti rođacima jesu: da li dotični imaju problema sa nalaženjem odgovarajuće reči, da li koriste neodgovoarajuće reči, prekidaju rečenicu u pola, gube tok misli ili ponavljaju iste sadržaje (tzv. afazija). Takođe, pitanja u vezi sa eventualnim teškoćama pri oblačenju ili kupanju, upotrebi četke ili češlja, kao i sposobnosti da se samostalno hrane od presudne su važnosti. Uz to, bitno je utvrditi da li postoje problemi sa prepozavanjem poznatih osoba i mesta, kao i sopstvenih i poznatih stvari (tzv. agnozija). Za kraj, treba spomenuti i pitanja u vezi sa razumevanjem dešavanja oko sebe, kao i mogućim problemima sa upotrebom poznatih predmeta i novih aparata (tzv. egzekutivna disfunkcija).

Kako bismo problem sagledali u njegovoj kompleksnosti, u narednom tekstu pozabavićemo se teškoćama koje imaju članovi porodica koje se staraju o obolelima, kao i odnosu šire zajednice prema ovom, sistemski nedovoljno prepoznatom i tretiranom, problemu.