Panika, strahovi, nervoza (anksioznost, fobije)

U misli Marije Kiri „Ničega se u životu ne treba bojati, samo treba shvatiti. Što više razumemo, to se manje bojimo.”, lepo je oslikana i uloga razuma u formiranju panike ili straha.

Napad panike počinje spontanim i neočekivanim intezivnim strahom, doživljajem užasa, najčešće sa utiskom životne ugroženosti. Mogu se događati u određenim situacijama ili nezavisno od konkretnih okolnosti ili spleta okolnosti i zato gotovo da su nepredvidivi.

Strahovi se mogu odnositi na bolest, smrt, ludilo, gužvu, otvoreni ili zatvoreni prostor, javni nastup (preterana trema), životinje, insekte, oružje, oštre predmete itd.

I upravo kako i sam Frenklin D. Ruzvelt upućuje „Nemate se čega bojati osim samog straha.”

Tomas Sterns Eliot za anksioznost kaže da je “sluškinja kreativnosti”, a Dipak Čopra kaže: „Najbolja upotreba imaginacije je kreativnost, a najgora anksioznost.”