Nasilje medju braćom i sestrama
Poslednjih godina sve češće se govori o raznim oblicima nasilja, najčešće o porodičnom i vršnjačkom. Ipak, jedan oblik takvih interpersonalnih odnosa kao da se uporno zanemaruje. Reč je, naime, o nasilju medju „siblinzima“, braćom i sestrama tj. Povremeni sukobi između braće i sestara smatraju se uobičajenom (čak normalnom) pojavom, naročito u razvojnom periodu. Ipak, istraživanja stručnjaka koji su se bavili ovom problematikom idu u prilog drugačijoj tezi. Naime, došlo se do zaključka da je nasilje medju braćom i sestrama mnogo učestalije i mnogo opasnije nego što se to inače smatra. S obzirom na veliki broj pojedinaca koji imaju barem jednog „siblinga“ (neki imaju i više njih) i sve učestaliju pojavu uzajamnog maltretiranja (smatra se da je ovaj vid nasilja tri puta češći nego vršnjačko) na ovaj vid konflikata ne bi se smelo gledati blagonaklono ili zanemarujuće.
Sukob medju braćom arhetipska je tema, prisutna u mitologiji, književnosti i društvenoj istoriji. Setimo se samo nekih primera: Kaina i Avelja iz Biblije, Eteokla i Polinika iz grčkog mita (i Sofoklove tragedije „Antigona“), Predraga i Nenada iz istoimene srpske narodne pesme itd. Da sukobi medju braćom nisu samo deo mračne prošlosti i literarnih narativa, već i stvarnost 21. veka potvrđuju i podaci psihijatrijsko-psiholoških službi. Iako u nešto manjoj meri, ni sukobi između „siblinga“ različitih polova nisu tako retka pojava. Vrste nasilja koje „siblinzi“ primenjuju jedni na drugima raznoliki su i kreću se u rasponu od psihološkog i verbalnog (vređanje, pretnje, isključivanje iz grupe, ogovaranje) do fizičkog (šutiranje, udaranje, guranje). Uzroci narušenih odnosa između braće i sestara najčešće se nalaze u samoj porodici, tj. u odnosu roditelji-deca. Radi se najčešće o roditeljima koji zanemaruju i(li) zlostavljaju svoju decu, koji su emocionalno hladni, nedostupni, ne postavljaju deci jasne granice ili pak favorizuju jedno dete. Socioekonomski faktori u slučaju ove vrste nasilja ne igraju značajnu ulogu. Posledice koje ovakvi, patološki odnosi u porodici ostavljaju brojne su: veći rizik za vršnjačko nasilje, nisko samopouzdanje, loš uspeh u školi, psihosomatske tegobe, emocionalne poteškoće, problemi u ponašanju itd.
Kako bi se izloženi problemi efikasnije rešavali, kao i u brojnij drugim slučajevima, neophodno je, pre svega, raditi na prevenciji, te je stoga razovor sa decom i detektovanje problema na vreme od presudnog značaja.
