Mladost je dar prirode, a stariti je umetnost
Starenje je složen proces kome nije pronađen uzrok.
Starenje i starost, pojmovi prisutni u svakodnevici nisu do danas objašnjeni i jasno definisani. Kroz celu ljudsku istoriju pronalaženje uzroka starenja i starosti predstavljalo je veliki izazov. Kao odgovor na pitanje zašto živi organizmi stare i umiru razvilo se mnogo teorija, ali za sada ne postoji ona koja bi zadovoljila odgovorom svu složenost ovog procesa. Definicije starosti su vrlo različite, kao što je i proces starenja individualan.
Starost nije bolest; predstavlja treće doba života (detinjstvo, zrelo doba i treće doba).
Ljudski vek se produžava, a mnoge promene u čovekovom biološkom ciklusu odvijaju se nešto ranije ili nešto kasnije nego što je to ranijih decenija bio slučaj. Pubertet kod devojčica nastupa ranije, a klimakterijum kod žena kasnije. Menja se vreme u kome se osvajaju različite socijalne uloge. Žene kasnije postaju majke. Ritam životnog ciklusa trpi promene. Shodno tome, teško je odrediti kada počinje starost, tj. hronološka starost ne odgovara biološkoj starosti i nije mera fizičke i intelektualne starosti.
Čovek nije star onoliko koliko ima godina već kako se odnosi prema njima.
Starenjem, zbog dugotrajnog delovanja velikog broja faktora rizika, stvaraju se uslovi za pojavu hroničnih oboljenja, bilo da je reč o normalnom, prirodnom starenju, ili zavisno od biološkog vremena ispoljavanja o patološkom ili ranom, tj. ubrzanom starenju.
Bolest i zdravlje u starosti se prepliću, ali starost nije bolest. Bolest treba lečiti a starost prihvatiti KAO IZAZOV.
Promene u životu su nužne i neophodne; prvo odrastamo, a zatim naprasno odlučimo da starimo. Mnogo bi bilo bolje da odrastamo i dalje, jer bi sve promene bile mnogo prihvatljivije ne postavljajući nepotrebna ograničenja pored onih koja se prirodnim procesom nameću; sagledali bismo i postojeće prednosti.
Problem starenja je više od nastalih fizioloških promena; obuhvata menjanje stavova i odgovora na svet oko nas. Starenje je prirodan proces, traje čitavog života, a na njega utiču individualna životna iskustva tako da je on tipičan za svaku osobu. S obzirom da postoje različiti obrasci starenja, ne postoji tipično ponašanje karakteristično za ostarele osobe. Starost nije namet, koji osoba treba pasivno da podnese, već situacija kojom treba vladati. Proces starenja traje čitavog života, određen prethodnim životnim iskustvom, okolnostima u kojima se osoba nalazi i njenim planovima za budućnost.
Svaki čovek stari na za sebe svojstven način.
Starenje bi trebalo da bude pozitivno iskustvo u životu orjentisano ka budućnosti. Starenje je nešto što se može učiti, a s tim treba krenuti od momenta kada se osvestimo i prihvatimo konačnost života. Biti star je obično problem ostavljen za sutra, ali je starenje zadatak za danas.
Mladost je dar prirode, a stariti je umetnost.
Garson Kanin
Preporuke za zdravo starenje su fizička aktivnost, vežbanje pamćenja i adekvatna ishrana, a sve u cilju održavanja mogućnosti samostalnog življenja što je moguće duže.
