Prvi dolazak bebe u kuću

Dolazak bebe: skup različitih osećanja, prepliću se radost, briga, strah, nervoza, ljutnja, suze… Pitamo se zašto? Hormoni u trudnoći i neposredno posle porođaja, kao da se poigruju i očas posla poremete ravnotežu, promene ženu. Zato se, i ne bez razloga, u narodu trudnoća zove drugo stanje. Među bližnjima ova promena ipak često ne bude shvaćena.

Kada beba stiže najjednostavnija je kupovina potrebnih stvari. Ali šta sad sa malim bespomoćnim bićem koje samo plakanjem može da izrazi potrebe i osećanja? Kako ga razumeti? Kako se snaći u potpuno novim okolnostima?

Strah od nesnalaženja, bespomoćnost, nesigurnost šta sad i kako, neispavanost od napetosti,… sve tako iscrpljuje, čas posla navru i suze. Gomila predloga i mišljenja, mama, baka, tetki, sestara, svekrve, drugarice, a  “sve znaju bolje”, umesto da pomažu samo su dodatni teret. Glava vam je puna protivrečnih informacija a beba, kao da ne razume, i dalje plače…

Iz bolnice izađete nedovoljno pripremljeni za ono što vas čeka, umorni i još nespremni. Često dođe i do sukoba između partnera – on nema majčinski instikt, raduje se bebi i hteo bi da pomogne, ali bi i da spava, jer sutra ide na posao. A njemu tek nije jasno zašto beba plače. 

U prvih 40 dana babinja sve izgleda mnogo teže i strašnije, nego što zaista i jeste. Uloga majke ženama je u krvi i najčešće se i same snađu, i intuitivno počinju da prepoznaju da li beba plače zato što je gladna, zato što je pospana ili je nešto boli. Nije loše ipak unapred se prirpemiti, pročitati o roditeljstvu, posavetovati se sa nekim u koga imate poverenja ili potražiti pomoć stručnjaka.